17 Mart 2004 - Da Se Ne Zaboravi !     5

Proslo je tačno 10 godina od talasa nasilja na Kosovu i Metohiji u kojima je stradalo 19 civila, povređeno 950 ljudi i 4000 proterano. Uništeno je više od 900 objekata, uključujući 35 srpskih crkava i manastira. Većina proteranih tog 17 marta 2004 godine nije se nikad vratila svojim domovima. Od 19 civila koliko je i stradalo u martovskim nemirima, osam njih su bili Srbi, zivote su takođe izgubili i 11 albanaca u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. U ovm talasu nasilja albanskih ekstremista etnički je očišćeno šest gradova, i devet sela. Takođe, je porušeno oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, pored svega navedenog oskrnavljena su i mnoga groblja na Kosovu i Metohiji. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Dakle,prošla je decenija, ali još decenija da prođe ožiljci u dušama će ostati, jer su tu najdublji. Tu vatra još tinja. Ona iz Svetog Nikole, Bogoridce Ljeviške, Deviča i Svetih Arhanđela. Ona će, vazda, biti u nama sve dok je i ovaj zločin bez kazne. Deset godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, njih više nema, ili ih je ostalo vrlo malo, tamo gde su im vekovni koreni, domovi i grobovi, svetinje i zaveti. pamćenje i tragovi. U crkvama je nestalo ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira. Mnogo drugih crkvenih relikvija, ali i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Albanski teror nastavljen je i 18. marta. Toga dana spaljeno je Kosovo Polje, srpski domovi u Obiliću, Plemetini, Svinjaru... U Belom Polju kod Peći zapaljeno je svih 28 povratničkih kuća i ovdašnji parohijski dom. Od tada, do danas, malo se ko vraća na svoja vekovna ognjišta. U albanskoj, martovskoj „oluji“ 2004. godine, stradalo je sve što je srpsko, ljudi, imovina, svetinje, spomenici kulture. Bio je to nastavak velikog pogroma, započetog u leto 1999. Ovaj, martovski, odvijao se pred očima 20.000 NATO vojnika.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubinog Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što naravno nije bilo tačno. Naime, istraga UMNIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a podparol međunarodne policije Neriđz Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jaklim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Teror albanskih ekstremista osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.