40+ godina pravo vreme da upišete fakultet   7

Žalosno zar ne? Ovaj naslov veoma jasno pokazuje sliku i priliku društva u našoj okolini, i razlog zbog čega naša okolina već duže vremena stagnira u svom razvoju ili čak unazaduje. O ćemu se tačnije radi? Pa ovako, verujem da ste i vi svesni činjenice i svedoci ste, da je sve više ljudi koji u takoreći poznim godinama upisuju fakultete. Pitate se zašto, ili vam je i to jasno? Ako ste od onih koji se pitaju zašto, evo odgovora. Danas se mnoge stvari završavaju preko ruku, odnosno preko, kumova, ujaka, strica, tetke i teče, na žalost mnogi danas tako završavaju i fakultete, koristeći priliku da iskoriste političi položaj - funkciju nekog svog kuma, strica..., ne bi li došli do neke fakultetske diplome. I šta onda i koja je sledeća stanica takvog čoveka? Sledeća stanica takvog čoveka jeste uglavnom neka od postojećih škola u našoj okolini, i naravno, sve to zahvaljujući politici odnosno političkoj orijentisanosti, bez obzira na njegovu stručnost. Sve to, nas dovodi do toga da, mladi, perspektivni, obrazovani ljudi koji su na vreme završili fakultet, ne mogu doći u poziciji za radno mesto, jer oni nemaju ili ne žele da imaju bilo šta sa politikom ili političarima, jedino što žele jeste da rade i da se usavršavaju u svom poslu. Ali, uvek postoji to ali, danas očigledno tamo gde je normalnm ljudima bitan kvalitet, nekima je bitniji kvantitet, pa zato dovode na profesorska i nastavnička mesta što više svojih političkih glasača, zanemarujući na taj način pravi smisao škole i interese učenika i društva, zaboravljajući da su upravo ti učenici budućnost našeg društva. Da li će budućnost našeg društva biti svetla ili mračna zavisi upravo od tih učenika. Imao sam prilike da čujem, kako pojedinci govore: "pa ne možeš odmah da očekuješ posao, tek si završio fakultet, moraš da čekas itd." Pa jeste! Ja i svi oni koji završe znanjem i zalaganjem ne mogu se odmah zaposliti, a oni koji u pedeset i nekoj završe, za njih je posao zagarantovan. Pitam se, da li i mi treba da čekamo 50-te pa da se onda doškolujemo, pa tek onda, ako budemo mogli da nekako dođemo na red. Pa čemu onda trud, čemu zalaganja, čemu traumiranja oko ispita, uslova za upis i studenskih domova, ako posle toga naš kvalitet nije bitan, već naša politička opredeljenost. Upravo jedan ovakav događaj koji se desio u našem selu, me je i inspiraisao da napišem ovaj tekst. Tačnije, jedna osoba predpenzijskih godina, je odprilike pre 6 meseci postala prosvetni radnik u jednoj osnovnoj školi, jer se upravo nedavno doškolovao i postao "stručnjak", a kako je završio i šta je završio to je manje važno. Neki se i posle ovog pitaju kuda nas ovo vodi, ali mislim da je i više nego očigledno da nas ovakvi postupci mogu odvesti samo u propast. Jer, upravo su ovo razlozi zbog kojih se među ljudima javlja mržnja, zavist, i sebičnost, jer su mnoge stvari ne ravnopravne i nepravedne. Samo zajedno i udruženi, možemo stati na put ovakvom sistemu.